Me, me and me only

nedjelja, 25.05.2008.

Svi su simptomi prisutni jer mi se čini da sam se... 37

Joj eto vratih se ja u Zagreb. Bilo je tako prekratko!! Mislim naravno da je kad sam bila samo tri dana al moglo je ba rizgledat kao da traje duže. Eto novo odbrojavanje je započelo. Ne, ponavljam, nisam ja opsjednuta...
Dakle. Bilo je baš dobro. Uspjela sam neke sitnice za školu napraviti ali to je manje bitno. Uglavnom sam visila IZVAN kuće. Hehe... A standardno - šetnja s Meriđej, pa kava u Depadansu, pa spremanje pa izlazak u Depadansa... Neke se stvari naprosto nikada ne mijenjaju. Vrijeme je bilo lijepo ali nedovoljno lijepo za kupanje. Nažalost. Ajme ne znam kaj da pišem. Sad kad sagledam nije se toliko toga dogodilo. Upoznala sam Mirka. To je novi konobar u Dpd-a. Dobar momak. Dao je biljarskom stolu novo značenje. Ali nemrem o tome pisat jer sam cenzurirana. Ali je tamo sve po starom. Nema puno novina. Moram priznat da mi se dosta planova izjalovilo. Pod utjecajem viših sila naravno. Tako da je npr. jučernjašni izlazak malo sakao. A i u petak je bilo samo blistavih sat vremena. Ostatak nije bio toliko blistav. Ali sam se nadružila s Marijom. Doduše ne dovoljno ali nama nikad dosta druženja. Zato jedva čekam ljeto. A i zbog zabave i zbog...pa znate vi koga.... Ajme da samo znate koje se drame odvijaju u Dpda. Svi sve znaju ko je koga utepija ili bar misle da znaju. Onak točno znaš da svi međusobno pričaju o tome ali se prave glupi kad drugi pitaju. Presmiješno. Tu ima toliko materijala za sapunice da bi se meksički redatelji poubijali međusobno da dobiju autorska prava. I svi su akteri. I Marija, i Stella i Dana i konobari i ... ma svi svi svi - tuto kompleto. Možda čak i ja... Hehe...
Znate šta? Pala sam. I to opako. Nema smisla poricati. Jer kao što kaže i sam naslov - svi simptomi su prisutni. Razmišljenje konstantno, pozitivna nervoza, iščekivanje.... Al vidit ćemo. Mislim to je doslovan citat. Pa stisak ruke pa...ode. A kvragu kvragu. Totalno znam da ću napravit svojevrsno sranje večeras al moram znat. A da bi saznala moram pitat. Sam da bude dobre volje. Bolje neg jutros recimo. Ajoj ajoj....
Beljam ko luda jer NEAM pojma kaj da pišem. Nije se zapravo niš dogodilo. I neispavana sam i izgledam loše. Mislim nije da inače izgledam dobro, ali sad izgledam još gore. Nda. Sad ću prestat mučit sebe i vas. Znam da je post sranje al bolje i to nego da niš ne pišem, jelda?

četvrtak, 15.05.2008.

Vozio se Jura Stublić na raketi kroz Chicago!! 6 :D

Joj joj špotaju me jer ne pišem. Pa evo isprika jedna zbog moje lijenosti. Al bar imam par komentara više. Hehe...
I kak ste vi meni? Ja sam vamo tamo, gore dolje, ni vrit ni mimo. Uglavnom totalno hirovita ko i imače. Da ne znam bolje, rekla bi da sam trudna pa okrivila hormone za mijenjanje raspoloženja, ali nisam pa... Nemam izgovora nažalost. A čudna sam ja zvjerka. Evo, uzmimo jučeras, probudih se u normalnom raspoloženju - onom školskom. Pa kad sam došla u školu bila sam ravnodušna, nezainteresirana i lagano depresivna, pa nakon rupe (treći sat) sva happy i zaspala euforična i pomalo luda. Hm, to je moj prosječni dan... Kao što rekoh - čudna zvjerka. Al šta ćete. Kraj godine se bliži i stres nas sustiže. Testovi, testovi i još testova. Na primjer, idući tjedan imam tri dana nastave i dva testa. Pa gdje je tu pravda zaboga!? Ali mene drži Tjelovo. To mi je svjetlo na kraju tunela. Mislim, ne u vjerskom smislu, već ono idem na more i zabava i te brie. Još samo 6 dana!! YAY!! Ali opet petljam i motam... Ajmo nekim redom...
Škola. Ah. A što reći? S 5 bum prošla ali bi htjela 5.0 prosjek. Joj da, mali štreber Ira mora proć s pet-nula. Joj, cut the crap. Htjela bi proć sa supač prsjekom jer znam da mogu, a i ocjena iz glazbenog mi je presudna u tome pa želim imati 5 iz toga. Ne zato kaj volim glazbeni (dapače mrzim ga) nego da ne priuštim onoj babi zadovoljstvo da mi pokvari taj ubersuper prosjek. A znam da bi to ona htjela. Joj, zlo-apsolutno zlo je ona... Dakle glazbeni, sociologiju i fiziku moram stesat i to je to. A bum uspjela nekak. Što se tiče nacionalnih - ništa nema od mojih planova da ću to naučit. Jer mi se ne da. A i u krajnjoj liniji ne stižem baš sve to. Kom se da odricat slobodno vrijeme za još učenja. Onak, meni ne. Pa se radije dosađujem i buljim u prazno neg da ponavljam matematiku prvog razreda. Tolki nerd ni ja nisam, hvala lijepa. E da. Čini se da sam dobila svoj prvi neopravdani! Yay!! Baš sam si rekla da nemrem završit srednju bez ijednog neopravdanog. To ne bi bilo to. Iako je razlog zbog kojeg sam ga dobila totalno loš. Naime, u utorak nismo treali imat psihologiju. Žena nam već prošli tjedan rekla. Mi smo pretpostavili da će nam uvalit logiku jer su to već prije radili, a blok sat logike nitko nemre izdržat pa smo zaključili da kad već nemamo redoviti sat, ne trebamo ostat u školi. Pa ošli na cugu. A bezveze. Lijep dan, Kika i ja u parku beljale i odmorile se od tjelesnog i supač. Mama baš i nije bila oduševljena al kaj bi joj ja. Hehe... I tako...
Trening. Puno toga ima na repertoaru. Jedini slobodni vikend je onaj kad su praznici. Ostalo - treninzi, treninzi, nastupi, nastupi, treninzi, natjecanje. Doslovno tako. Al je Jasminka nama seniorima rekla kupiti torbe za trening. Neke ubercool koje će još dati tiskati s logom kluba i možda čak našim imenima. Nadam se da će to obećanje ispuniti nakon sveg crnčenja koje smo i još budemo tamo odradili. I za natjecanje bi nam kao nabavila obleku u duhu Hrvatske. Al to na veliko pa sami platimo al dosta jeftinije. No - o tom potom.
Eto, vrućina udrila napokon. Moram se sunčat prek vikenda da uhvatim bar malo boje do ljeta. Sad sam opet sir. Ajajaj... Iako se bojim da se neću moć kupat sad za praznike. No, nisam zicer. Al taaaaaak bi htjela. Zapravo, naći ću ja već načina... I to bi bilo to za ovaj post. Evo, obećajem da sljedeći nećete morati ovako dugo čekati. Pa komentirajte i do sljedećeg pisanja - čao bao!

subota, 03.05.2008.

You can't win till you're not afraid to lose... 18

Ajme majko čotlavih praznika! Ne sjećam se kad sam se zadnji put ovako umorila tijekom praznika... Crknuta sam. Jučer i prekjučer cijeli dan nisam bila doma već u Pisarovini. Mda, sad vi naravno nemate pojma di je to, a ni ja vam baš nemrem pomoć jer je to negdje na staroj cesti za Karlovac kod Jamnice. Uglavnom, negdje gdje je bog rekao laku noć. A šta sam tam radila? Pa bila sam na natjecanju, naravno! Jer zadnjih godinu-dvije HSDS je razvio poprilično iritantnu naviku organiziranja natjecanja tijekom praznika. Jer, čemu se odmarat kad su praznici? Pa ko je to vidio? Ccc...
I tako sam ja trebala imat svoje step natjecanje u petak. Obratite pozornost na ono trebala. Jer se ispostavilo da se u seniorskoj kategoriji formacija nemamo protiv koga natjecat. Naime, bili smo jedina formacija. Tak da je sve to bilo samo pokazno. Najava europskog u Samoboru. Woohoo! Ne. Al ajmo radije redom. Sve je počelo u četvrtak u pola 12. Tad je trebao krenut bus kojim mi seniori i tam još netko ide. Opet onaj trebao. Jer je zapravo otišao u 11 i 15. To je Jasminka rekla kad Petra i ja nismo čule pa su oni fino otišli bez nas. Jer su bili uvjereni da smo ona i ja otišle već ujutro pomagati. Ali nismo, iako je takav originalan plan bio. Drkelićka se nasrala da bi ona pa je Jasminka nas odgovorne prebacila na petak. Hvala onak. I kad je taj bus otišo bez nas trebali smo ustanovit kak ćemo Petra i ja doć u tu vukojebinu. I niš treale smo tramvajem do Borongaja gdje nas je jedan bus dočekao. Al je bogu fala bio 1.5. pa su tramvaji vozili jako rijetko i penzionerskim tempom. I onda smo napokon stigle živčane u bus pun djece koja su vrištala i pjevala medu-štedu cijelim putem. Koji je trajao sat vremena. Jeeeee! I onda smo odma imali probu za koju smo trebali obuć kostime jer je došla neka televizija da nas snima. Očajno smo plesale jer je pozornica bila neka jadna, sklepana od neka dva materijala od kojih se jedan jako sklizao, a drugi je bio jako opasan. Da ne spominjem da su bili dvobojni da se vidi kak to jadno izgleda. Al bar je Jasminka prebacila naš pokazni ples pa nismo trebale zadnje plesat, već smo odma na početku. Onak bar nekaj. I onda kad smo mi bile gotove trebale smo se za djecu brinut. Što je naporno. I kad je sve završilo došla sam doma u ponoć. I išla spavat u 15 do 1 da bi se idući dan ustala u 15 do 6. I brzo sam se spremila jer je bus išao u 7. Ajde bar sam trebala samo pomagat nikaj plesat. Al i tu ima posla. Slaganje rekvizita, šminkanje, trčanje okola kad god nekom nekaj zatreba. Al ono šminkanje je najgore. Puna sam šljokica. A i tu djecu kontrolirat nije mala stvar. E treba nama čuvar šminke ubuduće. Njima je sve to tako zanimljivo. Samo kopaju okolo, pa svega ima posvuda. E dobila sam par napadaja izrazite nervoze zbog toga. Al to je pretipično za mene. Pa kad je sve za taj dan bilo gotovo (a dan je trajao i trajao neuobičajeno dugo) trebalo je počistit garderobu, rastavit rekvizite sve to posložit. Naravno da je ostalo samo nas 12 seniora. Ali samo 6 mlađih. Svi ostali koji su došli pokupili su se oko 2. Tak da smo se Petra i ja igrale smećara i slagale svlačionicu. Naravno. Tek kad sam došla doma i legala (što je bilo u 15 do 1 - opet) skužila sma kak sam umorna. Cijeli dan skoro na nogama. Trebali bi nam platiti to... Evo još danas imaju seniori i par kategorija od juniora show dio. Al mene danas nema tamo. Ne plešem, a nema kome pomagat pa nisam trebala doć. Bar nekaj onak... Al bar smo bili prvi sa Cigankama. Lol...
Enivej ovi praznici sakaju. Nadam se da je bar vama bilo dobro... Idem sad iskoristit ovo malo odmaranja što mi je ostalo... Uživajte mi i komentirajte...

ponedjeljak, 28.04.2008.

Ajme moooooooram upoznat to cudo malo swlatko!!! 23

Dakle.... Danas je bio preuber dan u školi. Bila sam u kinu.. Lol... Ajmo redom. SVI valjda znate za prosvjed nas srednjoškolaca. Enivej, ja sam mislila da je to trealo bit ujutro i nekak mi je sad bilo glupo ić. A i zaspala sam... I ja onak idem u školi normalno popodne i sve ide svojim uobičajenim tokom. Sve je bar išlo dok ja nisam došla. Jer nije bilo nijednog trećeg razreda. Dobro, par ljudi iz ponekih i to 5 iz našeg. Naime, prosvjed je bio i popodne. Za popodnevnu smjenu jelte. I naravno, naz 5 tukaca umjesto da se odmah pokupilo ostalo je u školi da vidi kak će se stvari dalje odvijat. I sad svi profesori koji su treali imat nastavu motaju se okolo, ispituju nas o čem se radi i tomu slično. Ova iz talijanskog je rekla da smo bezobrazni jer ju nismo pozvali... Hehe... I imali smo prvi sat. Mislim treali smo imat hrvatski (razrednika) al smo samo pričali cijelo vrijeme o tom prosvjedu. Mi smo mu objašnjavali o čemu se zapravo radi i tak smo komentirali maturu i to. E lik nas je praktički nagovarao da odemo... I kad je zvonilo mi smo se naravno pokupili. E ludilo ispred MZOŠ-a... Gomila srednjoškolaca, skandiranje, zviždanje ma supač! I nakon nekog vremena su svi otišli do trga i tam se još malo motali. I Kika, Andreja i ja otišle tražit ostale cure iz razreda koje su bile tam u nekom bircu. Ono našli smo ih al se Kiki i meni nije dalo cugat tam pa smo otišle u kino. Hehe.. E nikog živog skoro u Cinestaru, u dvorani nas osmero ma uživanje... I film je bio presmiješan. Kika i ja si dale oduška - tam se ko neki manijaci smijali cijelo vrijeme! Baš nas briga bilo... Al mi je greda kaj sam izgubila onaj prsten koji mi je Marija poklonila za rođendan. Ostavila ga kad sam ruke prala. Prekasno se sjetila... A stalno sa ga nosila i tak mi je puno značio..... A damn.... To mi je baš krivo... Al štaš. Bu mi neki drugi kupila jelda? Hehe... I tako, ja došla doma, mami niš nije smetalo kaj nisam bila u školi. Mislim ko da išta može više napravit. Al sam joj se iovak javila. I gleala sam dnevnik. Bio je Primorac i reko je odgoditi državnu maturu za godinu dana. Sad jel to zicer il nije ne znam. Sutra idem kupit novine jer niš korisno ne piše na netu.... Al to bi bilo pametno. Iskreno, ne znam ni sama kaj bi radije. Al brijem da bi MENI bolja bila ova klasična i to zato kaj je ne bi polagala. Jer namjeravam sve razrede proć s pet pa bi bila pošeđene. Al tolika neorganiziranost...pametnije je da je odgode, definitivno... Al vidjet ćemo sutra kaj smo postigli. E baš je dobar osjećaj bio danas... Baš onak osjećaš da nekaj radiš. Svaka čast organizatorima. Stvarno. Vidite da nismo niškoristi hehe...
Joj... Još jedan naporan tjedan iza mene. I vikend isto. Al bar sad nemam cijeli tjedan nastavu. Samo dva dana još uz činjenicu da danas nisam niš imala. Uber! Natjecanje je u četvrtak i bit ću tamo cijeli dan. Još ću vidjet trebam li u subotu doć. Sve se čini da mama ide u Zadar pa ću bit sama doma... Kad bi bar mogla na more ić. A kmeee... Nije fora. AL neću se previše žalit da me Gregorije opet ne napadne jelte... Idem ča... Beljat okolo po netu i učit logiku za sutra... Ajte...

ponedjeljak, 21.04.2008.

Time, ain't nothing but time... Just a verse with no rhyme, man it all comes down to you... 30

Haha - još mjesec dana do Tjelova!!! I super je jedno otkriće na kojem mogu zahvaliti Vesni. Naime, ja taj tjedan kad idem na more imam ujutro nastavu, pa mogu krenut već u srijedu popodne. Još valjda nađem neki bus kojim neću doć prekasno. Ne mora uvijek bit Samoborček. Jer tim busom obično idemo, al on dolazi tek u 9 i 15. Valjda mogu nać neki raniji. Iako, sa Samoborčekom uvijek idemo i on prolazi kroz Brodaricu pa me ostavi tam pred kućom praktički. Al ak budem išla nekim drugim busom ostajem u gradu i ziher propuštam bus za Brodaricu. Il ću ga čekat, il propustit pa brijem da budem hodat morala. Ak mi se netko ne smiluje i prebaci me... Al još ništa nije dogovoreno. Ima još 30 dana pa kad kupim karte budem vidla. Brijem da i neki popust mogu iskoristiti. Onaj za srednjoškolce ili šta li već. Jer onak, karta je skupa i to opasno. Mora mi ostat nekaj i za 'partijanje'. Hehe...
Kad smo već kod praznika, prvi maj je onak idući tjedan. Ja nemrem shvatit da mi je natjecanje tak blizu. I to državno. Još kad se sjetim ko mi je rekao doć. Hehe... Iako naravno neće, al gesta je dovoljna... :) Ovaj smo vikend imali one brutalne treninge. S Mimi. U subotu 6 plus u nedjelju 4 sata = ukupno 10 sati. E bila sam crknuta već u subotu, a tek u nedjelju. Masnice po ramenima, na laktu, koljena sam si oba spržila. Znate ono, od klizanja po parketu. Ma očaj. Al koreografija mi se sviđa. Je teška i sve, al čini mi se da dobro izgleda. Još nije gotova, ali kad bude završena i uvježbana i sve bit će dobra. Ja još moram dost tog uvježbat, al se sam bojim da me Jasminka ne zamijeni. Nadam se da neće jer ja znam da mogu sve to napravit. Nakon nekog vremena naravno, al budem budem. Još ni ne znam hoću li plesat show sad na državnom. Fali mi malo sva ona strka i sve one pripreme. Uopće nema natjecateljskog okružja. Valjda je to tak kad si senior. Hehe... Nakon ovog vikenda, mogu samo reći - hvala bogu na andolu...
Inače, danas sam pala. Da. Pala sam. Onak to mi se nije dogodilo već, pa dve, tri godine. Pazite koja glupa situacija. Idem u školu i nosim smeće. Ulazim u lift i već dok ulazim čini mi se da sam nekak viša (ono odraz u ogledalu). Al, bez brige, nisam narasla, već je lift propao. Onak je zapeo na nekih 10 cm niže neg što bi trebao bit. Al su se vrata svejedno otvarala kak treba. Ja nisam skužila da izgledam višlje u ogladalu zato kaj je lift niže. I kak sam ulazila, onak sam krivo stala i pala. Očaj. Smiješno mi je samoj bilo. Padam, gledam u pod i ne kužim kak sam mogla doć u tak glupu poziciju. Nosila sam smeće ergo nisam se mogla dočekat na ruke, već na ovo futavo lijevo koljeno koje je već izranjavano od vikenda. Tak da mi je rana sad pojačana masnicom. Onak, to se samo meni može dogodit. Pa ko pada u jebenom liftu. Onak, nitko. Al meni je uspjelo. I poslije me u tramvaju samo naguravaju i neka me žena šakom opandrčila u rame. I to točno ono koje me boli na lagan dodir, kamoli na udarac. Divan start dana. Pa me uhvatila glavobolja od sunca, al nakon testa iz povijesti sve je postalo dobro. Sad sam sve sredila za sutra i veselim se kasnijoj večeri... Hehe... Moram malo propuštenog nadoknadit. U nečemu...
Begam. Idem malo čitat pa msnat... Čao i pusa!

srijeda, 16.04.2008.

My heart is like an opet highway, that Frankie said I did it my way... 35

E ljudi fakat mi je žao kaj nisam dugo pisala post. Nisam imala vremena uoće. Evo sada sam odlučila napisat nekaj da mi ne budete tužni...
E ovaj vikend bio je prelud. Ajde, subota ujutro bila mi je slobodna, al sam popodne imala trening od 5 do 7. Rekla sam vam da Jadran dolazi. I u nedjelju sam imala dva puta. Ujutro i popodne. I inače kad dođe neki strani koreofgraf imamo tak puno treninga i fakat sam se izmorila. Ali je bilo uber. On nam radi step koreografiju i bit ćemo kasino ove godine. Muzika je onak svakakva, malo jeziva... Al čini se da će biti dobro. Valjda bumo idući vikend dovršili jer ovaj dolazi Mimi. Ona na show radi jelte. Trebali smo je imat već u petak i to cijeli dan pa bi bili ispričani s nastave, ali ipak ne bu bilo tako. Imat ćemo je u subotu od, pazi ovo, 3 do 9 pa u nedjelju od pola 10 do 15. Yay!!! E to bu bilo naporno. A fakat sam računala da neću u petak u školu ići. Još je to dan kad se ide na izlete, al moj razred ne ide. Ne da nam se u Varaždin i Lepoglavu ić. Bezveze je. Pa imamo nastavu i možda ćemo svi bit u istoj smjeni. A ta bi bila jutarnja. A ovaj tjedan sam popodne. Dakle to znači da sam u četvrtak popodne, a u petak ujutro. Fakat idealno. A još imam lektiru za petak. To ću čitat kad se sutra s engleskog vratim. A možda i ujutro ako stignem. Ali sve je to možda naravno. Brijem da će nam obavijest doć onak u četvrtak. Jedina je utjeha to što nećemo imati pravi raspored jer dosta profesora nema. Ono idu na izlete. Pa možda i ne budem imala punu satnicu. Ali s mojom srećom, imat ću na kraju i 7 sati...
No, vratimo se na sretnije teme. Zapravo, sam da vam se još izjadam. Mislim, ne baš izjadam, ali... Ma ovaj tjedan je prenatrpan. Stalno nešto učim, čitam, radim, treniram. Idući tjedan u ponedjeljak povijest pišem, a kad ću je učit, ne znam. Kak mi je vikend natrpan ak budem disat stigla sretna sam. Al kao što rekoh bolje da nekaj radim. Tak manje mislim na neke druge manje ugodne stvari. I na hranu isto. Eto u ponedjeljak sam opet počela dijetu. Onu UN. Samo ovaj put nema varanja. Mama i ja skupa. Zapravo je bila njena ideja, al rijem da nije mislila da ću pristat. Hehe... Al jesam. I napravila sam odbrojavanje. Onak 90 dana. Zaljepila sam to na frižider i navečer križam dan koji je gotov. Završava 13.7. Tak da ću još na moru biti na njoj... Caka je doduše kaj nema alkohola. Mislim, nije mi to sad ne znam kakav problem, al onak navikla sam lagano kad idem van ber nekaj popit. Sad ću bit na vodi brijem jer ko fol ne bi sokove treala pit... Al sad sam motivirana i želim uspješno okončat tih 90 dana. Motive vam neću nabrajat al fakat jesu opravdani. Pretpostavljam da među čitačima ZIHER ima netko ko je pomislio da je već vrijeme da nekaj učinim... Al fakat je...
Mda... Ja sam se zapravo upravo vratila od okulista. E tak sam se bojala. Znam da nemam razloga ali je strah iracionalna stvar. Baš sam se bojala. Al dobro, nije tako strašno. Na lijevom je oku -2.25 a na desnom -2.75. Al mi je na desno stavila -2.50 jer mi je tak bolje. Razgoarale smo i o lećama. Al ću na pregled za njih ić tek nakon što bar dva tjedna nosim novu dioptriju. Ona veli da bi mi dala one kaj se mijenjaju. Kao u paketu dobiš 6 komada pa svaka dva tjedna mijenjaš. Al bum na to išla s mamom pa ćemo se skupa sve dogovorit. Uglavnom fakat sam ziher da kad završim faks, nađem posao i postanem kreditno sposobna idem na lasersku operaciju. To mi je baš želja. Al ne želim da itko za mene plaća. To ću sama sredit. Znam da bi netko bio ponosan da čuje ovo... Hehe...
Zaboravih vam spomenut da je nacionalni iz engleskog prošao puno bolje od hrvatskog. Tak je glupo da sa stranim jezikom imam manje problema neg s materinskim. Al čudna sam ja. Nemali mi broj ljudi govori da nisam normalna. A čujte, netko i to mara biti. Al vi me i dalje voliteeeeee!!! Hehe... Ajte, idem povijest ponovit i pa u školu u nove radne pobjede! Moš mislit...

srijeda, 09.04.2008.

Kad ti dan krene naopako... Ne valja... Nikako... 42

Dakle, danas je bio prvi nacionalni ispit. Esej iz hrvatskog. Očaj živi. Kao, jučer sam pročitala sve o djelima za koje su na internet stavili da mogu staviti u zadatak. Sve sam lijepo pripremila. Baš sam bila nekak ponosna jer sam si mislila da se jesam pripremila. Mislim, učinila sam sve kaj sam mogla. I kaj se dogodilo? Pa jebena blokada se dogodila eto šta. Onak odaberem ko bolju temu. Necu vas sad zamarat napornim informacijama o tome koje su teme bile jer ne zaslužujete to. Al onak, nisu sad bile preloše. Ja odaberem onu za koju mi se činilo da mogu više pisat. Jer ipak trea napisat 600-800 riječi. I piše se 3 sata. Ja računala - ma supač, napišem, lijepo prepišem i još malo odmaram. Ali naravno, planiranje u naprijed nikad se nije pokazalo dobrim izborom. I prvih čuku vremena sam sjedim i blejim. Napisala sam faking 150 riječi. I ja si sve lijepo zamislim u glavi i krenem zapisat i nemrem. Naprosto sve ode k vragu. Nisam nikak mogla sročit ništa. Nisam znala započet, ma ništa. Obično mi trea da krenem ali kad se ufuram, mogu puno pisat. Pa zaboga, u pisanju sam uvijek briljirala. Nije da se hvalim, al uvijek sam mogla napisat svašta, bez obzira na glupu temu. Al od zadnje školske zadaće ne idem mi. Baš mi ne ide. I na kraju sam nekak nekaj napisala. 669 riječi. Uopće nisam zadovoljna. Onak, zadnja sam ostala pisat. Doslovno u minutu, ma sekundu. Svi već bili gotovi. I onda kad dođem doma i velim sve mami ona odma sva razočarana i te brije. To mi je onaj najgori dio. Kao da mi nije već dovoljno grozno, već mi ona mora srat nekaj. Oni razočarani pogledi, ona nemre shvatit kak nisam dobro napisala. Čim nije savršeno ne valja. To mi uvijek napravi. Zakaj sve mora bit savršeno? Zakaj nemrem nekaj zasrat? Pa nije za pravo ove godine, i sad kad znam kak će bit, bolje ću se pripremit za pravu stvar koja je tek sljedeće godine. Ali mi je to njeno razočaranje najgore. To me totalno utuče. Kak da onda ne budem pod stresom. Svi nekaj očekuju od mene. Nekad se fakat nemrem nosit s pritiskom. Nije ni čudo da nisam samo pod stresom neg sam i frustrirana danas. Totalka. Ništa nije valjalo. Ajmo redom.
Dakle, sinoć sam imala trening. I to fakat naporniji i totalno sam bila umorna i leć sam išla u 20 do 12. A probudit sam se trebala u 6 jer smo u školi kao morali bit najkasnije do 7 i 20. I onda se nisam naspavala i izgledala sam očajno. Još gore neg inače. Onda mi je na putu do škole crko mp3. A totalno sam navikla na tu muziku. Nemrem bez nje. Bar ne dok idem u školu. Onda kad sam došla do škole čekali smo naravno do 15 do 8 da nas puste u razred. Odmah sam znala da sam se morala prerano ustat bez posebnog razloga. Mislim, inače se ustajem u 6 i 15, al tih 15min mi puno znači. Onda mi je fizičarka u razredu glavna. Ona i još jedan profestor koji meni ne predaje su bili u mom razredu. Inače, ona je našlampavija profesorica koju znam. Počela nam je vrijeme brojit prije neg smo nakeljili one proklete naljepnice, pa smo u početku bili 10min u minusu. Nadalje, na tim naljepnicama koje su kao identifikacijske, dakle poseban broj za svaku osobu, postoji jedna s imenom učenika. Ja nisam dobila svoju. Meni su dali naljepnice od Ive Volarević. Ne znam ko je ta, al ak je znate recite joj da sam danas pisala esej za nju. Mislim, stalno mi to rade. I lani su me preimenovali, onda smo nedavno dobili prijavnice za polaganje nacionalnih na kojim sam OPET bila Iva i to sam prijavila i trebali su ti srediti. Ali ne, na kraju dana sam opet prokleta Iva. Mislim, znam da se radi o jednom slovu, ali dobiješ potpuno drugo ime, drugu osobu. Zarekla sam se da, ak mi to naprave u petom mjesecu, neću pisati. Njihovi protokoli kažu da nitko ne smije polagati ispit umjesto nas. Na mojoj osobnoj piše Ira, dakle ja ne mogu, ne smijem polagati ispit za Ivu. Ne želim trpit takva sranja više. Ako mi jebeno ministarstvo obrazovanja i sporta nagrbači te glupe nacionalne i onda mi još ime ne mogu dobro napisat ni u TREĆEM pokušaju prisutan je problem. I to ozbiljan. Ali to nije sve. Kad je sve bilo gotovo, bilo mi je lagano zlo. Bila sam gladna, al nikaj nisam mogla jest. Tek sam maloprije nekaj pojela. Ima još nekaj, ali me muči ona cenzura pa u neku ruku ne smijem reć. Al i bez tog imam dovoljno loših stvari za jedan dan. Jedva čekam da prođe. Valjda će sutra bit bolje.
Jedva čekam vikend. Imam tri trninga. Dolazi Jadran u subotu popodne i cijelu nedjelju. Nekaj ću radit. Već mi je muka vikenda koje provedem doma viseći za knjgom il kompjuterom. Tak mi je i sljedeći totalno pun. Uz to da brijem da u petak ne idem u školu jer imam cjelodnevni trening koji može biti samo taj dan. Iskreno, veselim se tome. Možda sam pomalo mazohist. Samo da nešto radim. Moram se osjećat korisno...
Idem lagano. Nadam se da je vaš dan bio bolji i da vas nitko nije preimenovao. Ajte...

nedjelja, 06.04.2008.

A za sve ostalo tu je MasterCard!!! 45...

I kaj da vam sad velim? Počet ću s jednom objavom. Nalakirala sam nokte! Ha ha... Al ne ozbiljno. Jesam. Maloprije. Nekim uber šljokičastim. Al to i nije neka obavijest. Mda. Hm evo sutra briem da idem okulistu napokon. Onak nisam bila već dve godine. Narasla mi dioptrija. Al hoću leće. Baš me briga. Živciraju me naočale. Mrzim ih. Zapravo mrzim to što ih moram imat. To mi je fakat teško... Al štaš... S lećama postoji i vjerojatnost, zapravo mogućnost usporavanja rasta same dioptrije pa... Jer sam već davno odlučila operaciju onu lasersku napraviti... Kad naravno uzmognem. Tream čekat da mi oko naraste i te brie. Al znam da imam lijepe oči (znate da nisam umišljena i nema puno stvari na meni za koje mogu sama reć da su lijepe) i neću ih skrivat. Sam se nadam da ih budem mogla nosit... I tream izdržat vjerojatno tjedan dana bez njih dok mi budu nova stakla radili. E to bu bilo zabavno. Bar ne bum televiziju gleala.... Previše... Hehe...
Inače, jučeras je Kristini bio rođendan. Sada opet imamo isto godina. Haha... Vidjeli ste iz njenog komentara da baš i nije presretna zbog toga. Ja sam joj ujutro poklon išla kupit. Kupih joj jednu jako zanimljivu knjižicu. Briem da ju je već pročitala. Bile smo ona, njena frendica Antonija i ja. Antoniju znam od prije i baš je simpa cura. Jako draga. Ova druga, Martina nije mogla doć. Il je bar tak rekla. AL nama trima je bilo baš dobro. Prvo smo malo bile kod nje pa smo išle na bus do Kvatrića jer smo treale u kino. Enivej, kad smo presjedale kod džamije, izašle mi iz 17tice i na stanici stajao neki lik. Star, prljav - totalno lijevi. I mi čekale 9ku da presjednemo kad ono veli Antonija - cure idemo. I dok je to govorila gleala je tog tipa. Ja se okrenula, a ono lik izvadio kitu van. E... Odvratan prizor. Sam stoji nasred Zvonimirove s tim, tim ... visuljkom i gleda nas. Sam smo se okrenule i otišle. Kika, hvala bogu nije pogledala. Njen mozak nije osakaćen... Al dobro... Preživjet ću. Nakon, incidenta jelte, smo otišle u Cinestar gleat Juno. Film je odličan. Baš...životan. Realan i brutalano smiješan. Al pogleajte ak uspijete... Nakon toga smo treale na pizzu, al nismo mogle nać pizzeriju. Di ti je Dpd kad ga treaš? hehe... Onda smo do McDonaldsa otišle. Čak sam i JA nekaj pojela. Pomfri i tost. Najjednostavnije kaj sam mogla nać. Onda smo prošetale do Kvatrića gdje nas je Kikin tata pokupio i odveo doma. Slikali smo se i sad napokon imam pristojnu sliku s Kikom. Objavit ću kad dobijem... Kad sam došla doma malo sam trošila pare na mogu... Korisno ak nikaj drugo i zaspala sretna...
Danas sam nekaj delala za školu ujutro. Minimalno, al potrebno. Popodne sam imala onaj čvenk. Otišla sam sa Sonjom i GoXom do velesajma. Oni su otišli na Auto Show, a ja sam bila na istočnom parkingu. Nažalost prekratko, al 300km nije mala stvar pa... Jure guy je baš simpa. Nisam nikad mislila da bi s njom mogla pričat. Ne znam zakaj... AL baš je oke. Već brojim dane do povratka. Reću ću vam u svakom postu. Sam pogledajte u naslovu. Inače kad sam se vraćala, nije mi se dalo tramvajem ić pa sam prepješačila Dubravu. Zapravo sam išla od zadnje stanice na Ravnicama... Baš da budem malo sama sa svojim mislima i da sve probavim i lagano isplaniram. Treala bi češće tako...
Sada idem Zakon Braće gleat... Još malo beljat okolo. Komentirajte. Uživajte mi i velika pusa!!!

srijeda, 02.04.2008.

To je bilo rješenje, rješenje za osvježenje...

Eto ga, polagano se sve vraća u kolotečinu. Aj, nije ni to tako loše. Škola je u punom zamahu. Brate mili jučer sam već test pisala. Dada... Matematika onako. Totalno su svi ufurani. Obično nas pitaju jesmi li se odmorili, a ovaj put samo ova iz talijanskog pokazala je iole nekakvo zanimanje. Al dobro. Očito je da se pola njih nije odmorilo pa nam valjda zavide il tak nekaj. Hehe... Ovaj petak ja imadem nastavu premda Bush dolazi. Koja je to pompa sve skupa. Odlučio se najvažniji kreten na svijetu posjetiti našu državicu i sad vlada totalni kolaps. Lik dovodi kuhare da ga otrovali ne bi slučajno. Brutalno... Mislim, preporučuje se da škole u centru ne rade zbog njega. Kakve veze škole imaju s dolaskom njegovog veličanstva? Onak, nikakve... ja se nadam da ćemo mi radit normalno. Jer ne želim zbog tog tulavca imati radnu subotu. Iovak će promet bit blokiran pa briem da ćemo svi i kasnit u školu. Tak da je u neku ruku bar malo koristan. Ko bi reko da je sposoban za to... Sam mi nije jasno zakaj uopće dolazi. Kaj zbog NATO-a? EU? Briem da se Sanader najviše veseli. Još jedna osoba kojoj se može ulizivat do besvijesti... Niko sretiji od njega. Ccc... ma ne da mi se zamarat vas pričom o tom đubretu (i jednom i drugom) jer mogu još puno pisat, al bolje da ipak prestanem...
Uglavnom, u nedjelju sam se sa Sonjom vidla. Napokon! Nakon 4 i po mjeseca... Čovječe. E bile smo skupa 3 čuke i sve nadoknadile. Sad ćemo se u nedjelju opet vidjeti. Malo ćemo se igrat. Ona će mi bit ko mama i pratit će me da mi se nešto ne dogodi. A ribica moja... Hehe. Mda, pričala mi je o svojoj bivšoj frendici koja se okomila na nju zbog Sonjonog dečka. Toj je curi jelte smetalo kaj se Sonja često čuje s GoXom i napalu i nju i njega i tam neke laži širila... Ma očaj živi. Nemreš vjerovat kak ljudi mogu bit zločesti. Al Sonja je bar flegma pa to nju ne dira previše. Uostaom di bi mi svi skupa završili da dopustimo da nam takve gnjide život kvare? Pa ne bi nas ni bilo više...
Kristini je rođendan u subotu. Nekaj sam ugrubo smislila kaj ću joj kupit al ne bum nikaj napisala naravno da čotlavac slučajno ne pročita. Pa nećemo iznenađenje kvarit. Malo me sve na Marijin rođendan podsjeća. Ni ona nema pojma di ćemo i kak ćemo, al pošto mi nije htjela sugerirat kaj bi joj mogla kupit, ja sam rekla da joj ne bum pomogla u smišljanju. E pa sad nek se snađe... Mwahahahahahaha! Al ne, fakat, bu ona nekaj smislila. E ovaj mi je vikend totalka zauzet. Prvo ta subota proslava popodne. Jutro moram posvetit školi jer imam ujutro nastavu idući tjedan a i u nedjelju sam zauzete jer je ujutro ono generalno uređivaje i te brie, a popodne imam čvenk (tak moja mama veli) pa... Al idući tjedan imadem prvi dio nacionalnih ispita. U srijedu je esej iz hrvatskog a u peak engleski. Sad, ne znam imam li nastavu u četvrtak. I moram počet učit lagano za to.Bar pročitat iz čitanki o svim djelima o kojima bi mogla pisat. To neće bit zabavno. Al teži dio dolazi u petom mjesecu. Tad su oni glavni testovi. 27. je hrvatski, 28. je matiša a 29. engleski. I onda 2. i 3. 6. su izborni predmeti. Onak YAY!!!! Ne baš... Al oke, snaći ću se ja. Moram nabavit te stare udžbenike i isprintat ono čudo s neta. E to ima prek 100 stranica... Isuse kolko posla... Baš je zabavno bili mladi naraštaj buduće elite i inteligencije Republike Hrvatske i ujedno prva generacija srednjoškolaca koja polaže državnu maturu.... Ajme, sreći nema kraja!
I tako. Raspisah se. E nisam vam se pohvalila - prijavila sam se plesat i step malu grupu! Ha! Ambiciozna sam... hehe... Imam ja puno planova al neću sad sve spominjat. Moram malo štiva ostavit za druge postove. Mda... Sad idem nekaj drugo radit, možda onaj referat iz zemljopisa al nekak sumnjam... Ajte, pozdrav! I velika pusssssssa!!!!!

petak, 28.03.2008.

Nema više, nema više mene u birtiji... Tužan sam...

U Depadansu naravno... To je naša birtija. Evo mene natrag u Zagrebu. Vratila sam se da bi danas mogla tri brutalna sata trulit na engleskom. Bilo nas je troje. Yay... :( Očajno, OČAJNO!!! Sada sam trebala s Marijom krenut van. Točno bi ovak bilo. Prvo bi stajale malo ispred. Bile bi Marija, Stella i ja. Razmišljale bi gdje da sjednemo. Onda bi odma ušle i ulazeći sagledavale situaciju. Kimnule bi konobarima. Za šankom bi bili nagla-promjena-frizure-guy, isus, jezivi i vlaj. Pogledali bi nas lagano dok bi ulazile. Bio bi dikod još koji stol zauzet. Mi bi sjele, pa bi došao Toni. Sam bi rekao kaj mi želimo jer uvijek isto naručujemo. Malo bi sjedile, pa bi na pikado otišle. Vatrogasac i cura bi ubrzo okupirali susjedni pa nitko ne bi mogao igrati. Toni bi došao svako malo, a meni bi bilo glupo pitat Danu strelice. Marija bi bila najbolja, a ja najgora. Al bar bi se sprdali. Možda bi navratila Ines, al sumnjam. Tam bi ostale među zadnjima. Kad bi svi otišli i sve se počelo zatvarati mi bi se lagano prevlačile. E sad što bi poslije točno bilo nisam ziher. Možda bi nas pozvali da odemo do Amadeusa i Balina. Ako bi, onda bi mi naravno otišli. Ak su nas opet pretjerano častili ili ak smo se same častile, već bi bile malo veselije. Tam bi se svi družili, pa bi u idealnim uvjetima meni došla porukica pa bi ja lagano otišla i nastavila se družit u manjem društvu. Enivej svi bi se uber zabavili i prekasno išli leći. Al bi to bilo nebitno jer je sutra subota pa bi spavali dokle hoćemo. Ali neeeeeeeee, ja sam u šugavom Zagrebu i pišem umjesto da proživljavam... Plakat mi dođe... Da bar Marija može ić ak nikaj drugo. Al ju je sad baka ugnjavila i... ne ide... Nije fer... HOĆU JOŠ!!! Bar da sam imala ova zadnja tri dana. Pa ne bi bilo sretnije osobe od mene. Prokleti engleski. Od ljetnih praznika gubim prokleta dva tjedna. Prvi je onaj zadnji u šestom mjesecu. Taj gubim zbog glupog europskog. A zadnji zbog maturalca. A ja bila uvjerena da idem dok traje škola. Damn, damn, DAMN!!! Al, u redu. Ostaje mi onaj produženi vikend za prvi maj. Već štedim za kartu. Idem dolje na ta četiri dana i baš me briga. Tak da ta tri mjeseca do ljeta prepolovim. I još mi ostaje sad ovaj viked kaj dolazi. Tad Kika slavi rođendan i... ona druga stvar jelte...
Mda... Jutros sam s Kikom išla u grad. Gledala sam Step up 2. E, film je prejeben. Puno bolji od prvog dijela. Ples je premoćan. Muzika je zarazna da sam tijekom cijelog filma sam htjela skočit i plesat. Cijelo sam se vrijeme onak mrvicu kretala jer se nisam mogla suzdržat. Hoću taj soundtrack. Odličan je. E svakako pogledajte ak uspijete. E da. Onda smo prešetale pol grada (dobro, ne DOSLOVNO pola, al no, dosta) pa sam se doma vratila i otišla na eng pa se vratila, pojela i pogledala Gas do daske 3 kaj sam posudila. I sad na netu visim. Koje ludilo čovječe... Zašto sve mora biti ili-ili? Zakaj nemrem imat i jedno i drugo? ... It's a mistery... :(
Enivej, sam da znate, jedan jako dobar, drag i sve najnaj motorist zvan Indijanac imao je tešku prometnu nesreću i trenutno se bori za život u bolnici. Jučer su ga čak trebali s aparata isključiti, ali ipak nisu... Znam da nemate pojma o kome pričam, ni ja ga ne znam puno, ali sam s njim Novu dočekala i proslavila i kolko sam shvatila predobar je. Purger, hehe... Pa eto, samo ak imate prilike i volje budite u mislima i molitvi s njim... Eto... Toliko od mene... Idem spavat... Čao...

utorak, 25.03.2008.

Mala Vlaina, Pakovuša, Drnišanka, ma sve sam ja... Al Magdalena baš i ne...

Joj stvarno vam dugo nisam pisala. Nemam onaj standardni izgovor da se ništa nije događalo. Dapače, bilo je svega i svačega. Tak da se zapravo radi upravo o tome da nisam vremena imala. Yay! Ugodna je to promjena.
Hm, od kuda da počnem? Prvo jako sam jako jako sretna. Ovo su najbolji praznici proljetni do sada. Kad bolje razmislim najbolji uopće. I to mi je tak predobro jer sam bila uvjerena da 17 godina sucka... Hehe... Na kraju su to za sada najbolje godina mog života. Nakon rođendanske zabave i mamurluka što je uslijedio, proživjela sam najbolju subotu ikada. Mislim nije ni petak bio loš. Onak, dobila sam preuber majicu od Dpd-a. Ispostavilo se da je to onaj sentimentalni dio poklona. Onak je lijepog kroja - ženska, kratkih rukava, lađa otvor. Navijačka. One super plave boje, a rukavići su na šahovnicu. Naprijed piše Depadans Brodarica, a iz veliko 17 a gore moje ime!!!! Totalno presuper! Odlično smo mi i stoji. Sad kad budem u njoj paradirala prek ljeta - svi će bit ljubomorni. Stvarno su se isprsili za mene... Ne znam jel zaslužujem sve to... Fakat su prepredobro... Al, vratimo se na subotu. Bili smo vani do laganih 6 sati. Doslovno smo dočekali izlazak sunca vani. Bili smo u Depadansu, Trebali u Insidea ić s Ines, ali bila je prevelika gužva i s Tonijem i Danom (muškim jelte) smo završili u Amadeusu. Kasnije smo prešli u Balina. Tam smo sreli Antu sa zimskih praznika. Onaj pikadoboy koji se napio i s kojim sam se svađala oko Dinama i Hajduka. Pisala sam o njemu. Enivej ja sam se cijelo vrijeme s Danom družila i Antom isto kad je došao. Zaključila sam da se nije teško napit kad te samo časte pićem. Brijem da sam dužna ko Grčka. Moram izčastit sve okolo. Iako smo se zbog te večeri malo zamjerili baki. Al smo joj se ispričali što smo propustili uskršnji doručak pa se odljutila.
Nadalje jučernjašnji i prekjučernjašnji dan bile smo žive barbike. Stella je odlučila Mariju, sebe, Ines i mene slikat i obrađivat u Photo Shopu. Onda smo se trebali našminkat (to je Ines jako odlično napravila) i pozirat i te brie. Meni se osobno moje slike ne sviđaju, ali kad ih Stella sredi valjda budu dovoljno dobre (meni mislim) da ih objavim. Niš ne obećajem. Tak da sam i u nedjelju i jučer van išla totalka našminkana. No meni su ta dva dana bila jako lijepa. Onaj dio dana s izlascima. S vlajom sam se družila pa... No nećemo sad o tome. Moram vam reći da se jako radujem ljetu i četvrtom mjesecu. Za ljeto shvaćate, iako ne u apsolutnom smislu, a četvrti mi se mjesec ne da objašnjavat. Kasnije kad i ako ikaj bude. Al bum vam rekla da sretna napokon jesam... I jako mi je krivo kaj ne budem u petak i u subotu i u četvrtak mogla bit tu. Pogotovo petak i subotu... Al ne samo iz očitih razloga... Vjerojatno vam se javim tek iz Zgba... Čao!

petak, 21.03.2008.

''Šta, jučer vam dajem piti, a danas ste mi u kurcu?''

Hm. Dakle. Baš sam bila nabrijana kako će ovaj rođendan biti onak super. I kaj se na kraju dogodi? Sranje. Totalno sranje. Zašto? Zato što je bilo milijardu puta bolje od super!!! Od svih 17 koje sam do sada imala, ovaj je bio najbolji. Čini se nenadmašivo. Onak, sljedeći mi je 18. (onak logično) i ziher ću ga morat u Zgbu slavit i bit će netakodobro. Al čemu se opterećivat takvim sitnicama. Bar sada...
Uglavnom. Kako je sve izgledalo? Pa došla sam u Šibenik u pol 4. Fino smo papali palačinke i di drugdje nego curama! I tu se fino malo s Marijom družila, ja dobila poklone od nje, došla Lana, Stella, Ines i laganini vrijeme za spremanje. Kasnije ću vam reći što sam dobila. Presuper je sve skupa. No dobo. Fino sam se spremila. Čak sam si oke izgledala jer sam malo jela pa... Nosila sam nove naušnice koje mi je Kika kupila. Sada bez problema mogu skidat i stavljat kakve god i kada oću. Naušnice mislim. No dobro. Pokupila nas je Dana u pol 9 i u Depadans! Fino smo se sjeli u kutić gdje imamo fini pogled. Došo je Dane po narudžbu i fino mi lijepo čestito, došao i Zoki i čestitao. On se malo sjeo s nama i pričao. Kad je otišao, došao je Toni i Dane mi je donio poklon Dpd-a. Onak, kupili su mi parfem. I to novi Bvlgari. Toni birao. Nije to kaj god. Nemrem vjerovat da su se istrošili za mene toliko. Uglavnom. Cijelu smo večer igrali pikado, jeli pizzu, kasnije su došli Stella i Bero. Nisu zatvorili u ponoć već su radili dok policija nije došla. No dobro. Pošto je taj dan i Hrvatska priznala Kosovo, i oni su slavili. Stalno neke runde pića, častio Zoki, Dana, ja, Filip. Uglavnom, napila sam se. Eto, Breznik nadam se da si ponosan. Ne sjećam se SVEGA, ali smo pjevali i to pošteno. Tak su muziku navinuli da je glupa susjeda zvala policiju. Gadura! Kad su ONI došli, mi smo se lagano pokupili. Ali, ja sam skužila da sam zaboravila mobitel, pa sam se sama vratila. Tam smo ga svi tražili, dok ja nisam skužila da mi je u džepu. Pijana, sjećate se? Onda sam tamo sjela s njima. Prčali smo o tome koji faks ću upisat. Dane mi je briem menadžment preporučio. Da sam pametna i da trebam biti totalno neovisna. Nekaj u tom điru. Iskreno, polaskana sam. Onda smo pričali o tome možemo li Marija i ja raditi prek praznika. Dane je reko da bi se u sve kladio da oćemo. Ne sjećam se koje je sve razloge naveo, ali je rekao da nam sve vjeruju, da iako nemamo iskustva sve možemo naučiti i tako to. Onda sam ga zagrlila. Otišla iza šanka i zagrlila ga. No dobro. Rekli su da će me sprdat zbog mobitela, ali nisu. Došao je i Grgur po mene. Nije on bio trijezan, bez brige. CC7. Enough said. Dobila sam i 8 čaša. Hehe... Najozbiljnije. Ne znam kako sam se spremila za krevet, al mi je išlo na bljuvanje, pa sam pokušala. Malo sam ležala u kupaoni ali mi je postalo prehladno pa sam odustala. Enivej, jučer je bilo loše. Mučnina i umor cijeli dan. Ergo ovaj naslov. To nas je Toni pitao. S razlogom. Mene bar. Al bar nisam nikaj jela pa sam se malo pročistila. Jučernjašni izlazak i nije vrijedan spomena. Al smo sada opet svi nabrijani. Dugi vikend, hehe...
Pokloni su svi uber!!! Znači parfem od Dpd-a, (spominjali su još nešto, kao uspomenu kaj će mi se jako svidjet, al to su vjerojatno čaše bile), od Marije prsten i maskara. Prsten je baš lijep. Uopće ga ne skidam s ruke. Od Marijine i Stelline mame cvijeće i bombonjera. Od Grgura privjesak lavić. Od Kike privjesak bubamara i naušnice. Od dide i bake pare. Od Dane šminka. Od Lane torbica i hm tange. Od Ines, Stelle i Bere narukvica i naušnice šlapice. A od mame ću dobit najnaj poklon. TETOVAŽU!!!!!!!! Jedva čekam... Samo mi je na prslavi malo falila luda. No bilo je perfektno!
Pišem vam još, vi komentirajte molim vas! I vi iz Dpd-a ak budete čitali.I hvala vam još jednom...

srijeda, 19.03.2008.

17 mi je godina od dana danasnjeg... Damn, to znaci da sam u osamnaestoj...

Ajoj. Danas mi je rođendan. Putujem na more za sat i po, a od doma krecem za pola sata i sad sam se sjetila post pisati. Kako tipično za mene. Sve u zadnji tren. Ako se dobro sjecam spomenula sam neku biografijicu i vi ste rekli oke? Hehe...
Dakle... Rodila sam se u utorak, 19.3.1991. Mama i tata su se tek nedavno bili vjenčali. Da, skoro sam završila kao 'nezakonito' dijete. O jadna ja... No, moj tata je bio, hm, ne tako dobar (bar u to vrijeme) i mama je brzo otišla od njega. Rastava je pala nedugo za tim. Tako da sam brzo počela živjeti s didom i bakom i mamom u Dubravi. Tamo u kući gdje je današnji Project Trade i u mjestu iz kojeg je moja mama godinama željela pobjeći. Ali sve za mene... Bila sam oke dijete. Jako vezana uz mamu koja je htjela da imam sve što ona smatra bitnim, tak da nisam završila ko razmaženo derište i često se dogodi da ja odgovaram mamu kad mi želi nešto kupiti. Djetinjstvo sam provela družeći se s omiljenim bratićem Grgurom i ljetujući s didom i bakom u Brodarici. U međuvremenu, 20.11.1993. tata mi je umro nakon teškog ranjavanja u ratu. Od tada mi je jedina veza s tom stranom obitelji sestra Petra. Zapravo polusestra, ali nećemo sad u detalje jer 'krv nije voda'. Hm... Nije da sam i prije tatine smrti imala preveliku vezu s Volarevićima, ali od tada ni nade više nema. No bila sam totalno Petrovićka jer sam odrastala okružena njima. Ovo što sam danas mogu zahvaliti njihovom odgoju. Naravno u superpozitivnom smislu da zabune ne bi bilo.
Nadalje. Kad sam imala 4 godine, mama i ja smo se preselile u Poljanice gdje i danas živimo. No, tada smo živjele u malom stanu, samo ona i ja. U vrtić sam krenula nedugo za tim, ali sam ga mrzila iz dna duše i svaki trenutak proveden tamo bio je patanja nad patnjama. Jedva sam dočekala školu. Mama mi je pričala da sam sama išla na tam razgovor prije upisa. Te godina, 1997., kad sam krenula u prvi razred, mama me upisala i na engleski i na ritmiku. To se dogodilo zato što nije znala što je bolje pa je baka predložila oboje. U školi sam rasturala. Hehe. Pa dobro bakina škola prije škole učinila je svoje. Sve sam razrede završila s 5.0. Štreber ha? U međuvremenu sam išla po natjecanjima. Bila sam talentirani plesač kao dijete. Treće mjesto na svijetu kad sam prvi put išla u Njemačku, pa i svjetski sam prvak bila. Engleski mi je isto prilično dobro išao.
Upisala sam gimnaziju jer nisam znala što drugo da uzmem. Ni danas ne znam na koji fakultet da idem. Odlučila sam se za III. bezveze. Ali danas mi je jako drago zbog toga. I mama mi je išla tamo i ujo, i baka u osnovnu. 2004. sam se preselila u novi stan u istoj zgradi i ulazu. Samo što je ovaj veći i bolji naravno.
Nikada nisam bila predruštvena osoba. Totalno povučena, sramežljiva to jesam. Iako smatram da postajem bolja na tom polju. Nadam se bar. Moram prizat da se često smatra nedovoljnom i te brije i da mi je samopouzdanje onak nisko. Dečko? yeah right! Nikad nisam dečka imala. Nikad nisam bila zaljubljena. Ili bar da mi se netko jako jako sviđao. Nikad nisam NIŠTA imala s dečkom što nije striktno prijateljski. A i nemam nekog najnajprijatelja. Zato imam tri najbolje frendice. Trolist. Kika, Marija i Sonja. Svaka totalno različita jedna od druge i sa svakom imam nekaj zajedničko. Ne znam kaj bi bez njih. Ja ih voooooooooolim. Ne znam što još da napišem o sebi. Mislim da sam malo pozitivno drugačija. Ali svi mi to mislimo o sebi. Bar bi svi trebali. Ja sam sam nadam da sam vam dobra ovakva kakva jesam, jer se mijenjat ne planiram. Morate me prihvatit il odbacit. Al ajte me radije prihvatite. Ne bi mogla podnijet odbacivanje.
Nije neka biografijica. Samo mali lagani trk kroz moj kratki život. Nidam postigla puno velikih stvari, ali mislim da sam postigla dosta toga što sam mogla. U krajnjoj liniji, važno je biti sretan. I kolko god ja hirovita bila, danas sam sretna.

utorak, 11.03.2008.

Mda... Love is a social disease...

I eto mene... Long time no... write? To zvuči krivo u najmanju ruku... No dobro. Izlika mi je malo izlizana ali istinita - nepokolebljiva monotonija i dosada koja caruje mojim danima uzrokovala je ovu desetodnevnu izočnost... Kako lijepo sročeno. Moožda da se u pjesničke vode bacim? Ma neeeeeee..
I tako. Za 8 dana mi je rođendan. Starim. To je činjenica. Bolje vam je da dobim dobre poklone. Kao neku protutežu. Hehe... A u subotu će biti dva mjeseca od nemilog događaja. O kojem većina vas pojma nema. Al ajmo se pravit da znate o čemu pričam. Nemrem vjerovat da netko može biti tako... bezobziran... Brrr...
Danas je bilo u najmanju ruku produktivno. U prva četri sata - tri ocjene i test... A taman kad pomislih da je gotovo za danas - još jedna ocjena. Aj bar nijedna nije bila neugodna. Neću previše o tome da ne bi bilo da se hvalim...
Jedva čekam na more ići. U srijedu. I još u školu ne idem. A miline! Woo hoo! Nadam se da ce SVE proći kako sam zamislila. Opet sam počela visiti na FanFictionu. Čitam ko luda i otvaram profile svuda. To i nije toliko loša stvar. Tako se nešto dopisujem sa zgodnim Kanađanom i primam komplimente. Eto - možda sam naišla na nešto što mi može podići samopouzdanje. Hehe...
Znate poklonit ću si nešto za rođendan. Vidjet ćete na vrijeme, bez brige. A pravo sam se sjetila što bi vama mogla dati. Moju biografijicu... Onak, dan prije rođendana. Da vidimo što sam sve postigla u svom hm kratkom životu i što nisam... Vidite, to bi moglo biti baš dobro. recite kaj mislite... Idem sada. Imadem trening pa moram čitat čitat čitat dok stignem... Čao!

subota, 01.03.2008.

Everybody bitchin' cuz they don't get enough...

Ajme ljudi zao mi je kaj dugo nisam pisala. Pokusala sam jucer al je ovaj blogeditor nekaj zahebavao... Jedan od najgorih ovogodišnjih tjedana i još nije gotov. Nije da ste se baš pretrgli od pisanja komentara, ali oprositla bum vam. Ovaj put bar... Hehe..
Dakle. Tri riječi. Jedna knjiga. Urota zrinsko frankopanska. Ajajajajaj... Knjiga je super. Sviđa mi se i rado bi je opet pročitala. Dobro, ne baš u bližoj budućnosti. Možda bi film pogledala o toj knjizi. Da šostoji naravno. Ali skrećem s teme. Razlog zbog kojeg spominjem tu knjigu je taj što je upravo ona kriva za moje loše raspoloženje i umor ovog tjedna. Imala sam je jučer. A počela sam je čitati u utorak. A ima 519 strana. Moje izdanje bar ima. I to ne prevelikih slova. Pa vi sada računajte. Loše zar ne? Jedva sam je pročitala. Već sam mislila da nema šanse da uspijem ali tada mi je sve to postalo svojevrsan izazov pa sam je uspjela dovršiti. Yay za mene!!! Trebalo mi je 12 sati. U utorak 4, u srijedu 5 i u četvrtak 3. Gadno... I još ukombinirajte test i zadaće i učenja i dobijete moj tjedan. I zaboravila sam spomenuti treninge. Utorak srijeda četvrtak i večeras. Jer danas je ipak Gavella pa... Malo sna ali sam dobila 5 jučer. I dotične lektire mislim... Hehe. Baš mi je drago.
Gavella. Mda... Danas moram doć tamo u pol 12 pa do negdje 22 bit. Hmmm.... Nije da se ne veselim, ali nekak mi se odmara. Ali nije greda. Preživjet ću naravno. U 5 dolaze mama, baka i Gregorije. A u 8 Kika i Antonija, njena frendica. Nadam se da neće biti razočarani. Antonija još mora za glazbeni pogledat mjuzikl i ovo joj je super. Nadam se da će i njenoj profesorici biti super... Vjerojatno ćemo u novinama opet bit. Večernjem u nedjelju brijem... Ipak je sve ovaj put za dobrotvorne svrhe. Baš smo dobri. Za Krijesnicu... Tak da ak uhvatite novine, prolistajte malo...
U nedjelju ću se NAPOKON nać sa Sonjom. Isse, nismo se vidle još od 11 mjeseca. Očajno. Ccc, ne valja nam to tako.... Ma nadoknadit ćemo sve i neće više bit ovolikih rupa... Zar ne Sonja?
I tako... Ako uzmognem (pazi ti izraza! heh...) pišem vam u nedjelju o doživljajima. I dajte komentirajte molim vas. Da me bar malo usrećite... Pretty please? -meep-

srijeda, 20.02.2008.

Psihodelija... hm... A možda ipak i ne?

Još mjesec dana do rođendana. I to ne normalnih mjesec dana već veljača mjesec dana. Oke da pojasnim, još samo 28 dana... To je premalo. Mislim, imat ću 17 godina! A što sam do sada postigla? Nije da se ima što previše postići kad još idem u srednju školu, ali... Evo par primjera koje nisam učinila. Recimo, nikad nisam išla van s ljudima iz razreda, ili na kavu poslije škole. Nikad nisam markirala. O ljubavi neću ni pričat. Pođimo samo od činjenice da mi se niko nikad nije na taj način sviđao (a i obrnuto ako smijem dodati), a kamoli da dečka imam. Totalno nekako zaostajem na tom 'društvenom' polju. Mislim, takav život imam samo kad sam na moru. A to je u najmanju ruku žalosno. Ako ništa drugo imam uspjeha na akademskom polju, ali za to imam vremena unedogled. A treala bi uživati sada kada sam mlada i slobodna. A ja praktički sam sjedim sa strane i sve promatram ne čineći ništa. A najgora stvar je što sam svega toga svjesna. Mislim, svi briju da je važno i ključno doživjeti taj trenutak prosvjetljenja koji zapamtiš i za kojeg kažeš - e tad se sve promijenilo. Ali ja se ne slažem s time. Mislim da je bitno djelovati. Jer ako nekaj shvatiš to ne znači ništa dok ne počneš djelovati na taj novootkriveni način. A ja sam svjesna svega a i dalje nikaj ne činim. Zbilja ne znam što je najgore u cijeloj toj priči. Očajno... Treala bi nekaj učinit al se poznam i znam da neću ubrzo... Al kad počnem, nemajte beda - javit ću vam...
Inače, sorryte kaj nisam dugo pisala, ali stvarno nhisam o čemu imala. Sada stalno ima treninge zbog Gavelle (za 10 dana je) i lektire i tako to. A i niš se nije novo dogodilo pa... Marija nije došla... Nažalost... Al kupila sam Pomrčinu! I prek vienda je opet pročitala. E predobra je. Mislim pročitala sam ja već englesku verziju, eli je na hrvatskom ipak lakše. A i bolje mi je prečitavat kad sve razumijem. Tak da sad znam što ću raditi kad mi bude iole dosadno. Weeeeeeeee! To bi valjda bilo sve za sada. Fakat neam pojma kaj da pišem... Boring...

nedjelja, 10.02.2008.

Seven days of Saturday is all that I need...

Ali ne ovih zagrebačkih subota. A nenenenenenene... Ove subote su dosadne. Jučer nisam niš pametno radila. Dobro, bila sam na treningu (imali smo Mitju - slovenski lik - pa je bilo oke al ipak...) i nije mi bilo dobro. Nekak me stezalo u prsima uopće nisam magla dobro disati. Onak kolko god sam se trudila, nisam mogla duboko udahnuti. Dakle, subotu sam provela teško dišući, dosađujući se i gledajući Tomb Raider. Ponovo. Fakat lame... A da sam na primjer dolje i da je ljeto bilo pri predobro. Al sam više svima pa i sebi dosadna s tim žaljenjem pa ću samo začepit. Ali je grejt to kaj će Meriđej doći idući vikend. Bar se morem nadati nekoj zabavi. I moliti se da neće doći u subotu popodne ko zadnji put već ujutro tak da imamo više vremena skupa. No, bar se nečemu mogu veseliti...
Inače, sutra je futavi ponedjeljak. Nije da niste znali jelte. Ali eto, samo da vas podsjetim. A ponedjeljke stvarno ne volim. Onaj školski dio bar je imam tak čotlav raspored da mi je zlo. Onak, sve me mogu pitat i pišem test iz odvratne povijesti... Katastrofa e... Al ćemo bar bit u zdravom i bjelijem okružju. Aha, upetak navečer smo ostali pofarbat razred. Nije bila naša ideja - ravnatelj nam je naredio, ali ipak... Ostali su dečki, Matea Ćurko i Anita. Baš mi je drago kaj sam ostala. Bilo je zbavno. Jaksa se fakat pripremio - i onaj kombinezon ponio čoeče! Brezniku je rođendan bio pa je pivu dofuru pa su cugali i farbali. Ko bauštelci pravi. I ja sam svoj dio obavila. Farbanja mislim, ne pijenja... Hehe... E još nešto - imam fajn dečke u razredu. E curke koje Đuro pločice ima... O-pa-la!!! Velim vam ja - plivači su najjebozovniji... I Lukica košarkaš isto... Ma svi su mmmm... Ali da ne ispadne nešto krio prestat ću o ovoj temi...
Imali smo vikend dana odabrat i kaj ćemo polagat na ovoj dozlabogadosadnojprobnojdržavnojmaturi (a.k.a. - đubrivo). Stvarno velikodušno od razrednika. Nije da su neki razredi odabrali već u prvom faking polugodišru. ali nije greda. Ja ću uzet višu razinu hrvatskog, višu razinu engleskog i standardnu matematiku. To su obavezni predmeti a mi samo biramo nivo težine.Odlučila sam uzet najviše kaj se nudi jer ove godine to je još igra malog tigra i nema veze napišem li dobro ili loše pa bolje da uzmem najteže tak da znam koliko gadno može bit. Za izborni sam odabrala zemljopis jer mi je najdraži predmet, dobro mi ide a i jedan je od opcija za faks. Tak da... Baš me zanima kaj su ostali uzeli. Sutra bum saznala jer ja moram popisat sve to pa... A štaš...
Inače u četvrtak je Valntinovo. Najžnj dan na svijetu. Zakaj ne postoji dan za samce? Al dobro, ne smijem biti agresivna i ogorčena samo zato što nemam s kim podijeliti taj dan. Nisam jedina pa... Al i dalje morem biti malo tužna... Damn...
Iden ča. Ajte lakhu noc!

srijeda, 06.02.2008.

I never promised you a ray of light... I never promised there'd be sunshine every day...

... Evo mene... Baš sam trula... Ovo vrijeme me ubija. Stalno magla, kiša pa sunce pa opet hladno... Baš bezveze. Hoću ljeto!!! Još malo... Još samo malo... Ima još malo do rođendana pa onda idem dolje zabavit se na jako kratko nažalost ali bar i to malo nego nimalo... I nadam se da ću uspijet sredit onu glupariju koju učinih... Tralalala...
Evo danas su službeno završila sva natjecanja vezana za školu. Iz zemljopisa sam eto bila 19. Mislim, dijelila sam mjesto s Nives koja je bila 17., ali pošto se prezivam Volarević zadnja sam u tom nizu pa sam svrstana na 19. mjesto. Ali teoretski po bodovima sam 12. Ali je u krajnjoj je liniji jedino bitno da sam imala 38 od 70 bodova. Dakle, preprepreloše... Mislim, Nives i ja smo najbolje napisale u razredu. Loše... A štaš... Test je bio futav i nisam se dobro pripremila i glupi Sabljić je prvi. Ajme što to boli... Ljigavac... No dobro, nećemo o njemu... Danas sam bila na natjecanju iz vjeronauka. Znam da je to onak total lame, ali bar nisam bila u školi. Išle smo Kristina, Matea i Katarina iz 3.b razreda. Tu se bodovi broje skupno, ko ekipi, a ne pojedinačno. Mi smo bili 10. od 17 ekipa sa 78 bodova od mogućih 120. Miočani su bili prvi. Grrrr... I optužila nas je jedna baba za varanje. Katarinu i mene. Jer se ona bila nagnula stolcem o moj stol i onda smo obje zaokružile isti odgovor. Odvrtano. I to je tamo pred cijelom komisijom rekla. I napala našeg profesora i nas. Užas... Onda nam se kao ispričala ali ja joj nisam oprostila... Gadura...
Opet je nastupilo ono vrijeme kad neam o čemu pisati... Grozno. Al me živcira ak ne napišem baš ništa. I jako me zanima ko je onaj lik koji mi stalno ostavlja anonimne poruke. Imam sumnje al kao što rekoh, nećemo dopustiti nadi da se rascvjeta... Hehehe... Idem Kosti gleat... Pa pa!

četvrtak, 31.01.2008.

Da onak Vilnius je glavni grad glupe Litve i ja to krivo napišem... zaboga...

Ajme kak sam glupa. Čotlava zapravo. Danas mi je bilo natjecanje iz zemljopisa. Ono školsko/općinsko kao... Katastrofa. Baš onako lijepo sjeban test. Drago mi je što nisam učila jer da jesam sigurno ne bi puno bolje napisala. Jer se za taj test trealo učit iz atlasa. Da. Iz prokletog atlasa. A ja to nisam radila. Naravski, zakaj bi? Grrr... Tak ću se osramotit. Sve bi bilo dobro da nije bilo očekivanja i tih brija. Da sam lani bila loša nikom ne bi bilo stalo da sam ovaj put opet lošije napisala. Al ne, sad će svi bit razočarani i osjećat ću se još gore. A u samoj sebi sam se razočarala. Strah me uopće znat koja sam. Brijem da bi Pero mogo jako dobro proć. Ovo njemu baš leži... I još sam onak zadnja ostala. Mali tumplek... Očaj očaj... Sad će me ovo mučit dok ne izvjese rezultate a onda će mi kad vidim koja sam bit još gore...
Ovaj je tjedan u školi totalno naopak. U ponedjeljak sam bila dežurna što je bilo neloše ocim što sam se razbolila. Al opet ne dovoljno jer nisam temperaturu imala pa sam morala ić u školu. Ko neki duh sam okolo lebdila. U srijedu mi je bilo grozno. Još i jadna bioprognoza a ja sam metropat... Žasu žasu... Još i ove uutarrazredne svađice. Ovak je sve bilo. U ponedjeljak je Breznik doveo na sociologiju nekog svog frenda. Bezveze onak. Lik je navodno bio totalno oke, sam je sjedio u klupi i smijo se. Al ga je Dolenec skužio i pitao ko je i ovaj mu reko da je novi učenik iz Varaždina i to je ko cijeli razred potvrdio. Al onak sasmo iz sprde. Nije da smo na njegovom satu ikad ozbiljni. Al je bio sav ljut jer su neki puštali muziku i iritirali ga i on je popizdio totalka. Raspito se kao jel došo u naš razred novi učenik i naravno dobio negativni odgovor. I sad je iz toga nastao ogroman problem jer politika škole ne dopušta dovođenje 'prijatelja' na nastavu bez odobrenja profesora. Što je naravno normalno. I sumnjali su oni na Breznika al je on razredniku izmislio pričicu i tako mu izlagao da sad ni nemre priznat sve. I još mu je razrednik rekao da ak je to bio on da leti iz škole. Oni sada pregledavaju kamere i policija se spominje, ma grozno. Jučer nam je nasociologiju došo ravnatelj i počeo se prijetiti. Al lik je totalno ulijevo. Izgleda ko manijak matere ti mile i ponaša se tako. Totalno psihopatski e... Prvo nam je rekao da imamo tjedan dana ofarbat razred kako i kad god znamo. Kao u dogovoru s ovim drugim razredom koji je u našoj učionici u drugoj smjeni. Onak, molim? Kaj smo ti mi? Onda mu je Dolenec ispričao sve o 'novom učeniku' i tad je skrenuo totalno. Tam je mahnito listao imenik i prijetio nam da ćemo mi jneu dolazit na nastavu prek praznika i da ak ne priznao ne idemo na maturalac. Odnosno bar nam ga on neće potpisat... Ma jel? Mater ti ljubim... Oh! Al kaj je najveći problem? Sad su svađe između nas jer mi svi normalno msilmo da je Breznik totalno sebičan i da tre priznat. Jer do sada je radio mnoga sranja i uvijek smo ga svi štitili. Al tada se radilo uglavnom samo o njemu a sada se radi o svima nama i o razredniku kojeg je Skuki sad uzeo na zub. Al on misli da smo mi jega izdali, da mu nitko nije prijatelj, da ovaj razed za njega više ne postoji i te brije. Uglavnom, užas... Danas su ga svi ignorirali, samo je sjedio sam... Žalosno al ne podržavam ga. Jer u krajnjoj liniji nije trebao toliko srat razredniku. Trebo je samo šutit i gotovo. Sam se zakopao. Sad mu je kriv cijeli svijet osim njega samoga. E ne može to tako... Jučer sam zbog svega, a pogotovo zbog Skukana bila tak živčana. Nemreš vjerovat da ji je takva jedna gnjida glava škole. Sve o njemu ovisi i to me iskreno straši. A i vas bi da znate kak lik zgleda... Brrr...
Sad idem još očajavat zbog zemljopisa. A znate mene, volim pretjerivat dikod... Hehe... Al me i dalje volite kaj ne? ;)

ponedjeljak, 28.01.2008.

I'm gonna live while I'm alive, I'll sleep when I'm dead!

Oke, naslov nema veze ni sa čim. Nisam opet proživjela nikakvo prosvjetljenje. To je samo citat iz jedne Bon Jovijeve pjesme i ja mislim da bi to trebao biti moto svačijeg života. Jer kolko mi znamo, živimo samo jednom. Pa kad je već tako, živimo kvragu!!! Al dobro, neću u filozofske vode... Iako bi to mogla biti tema moje 17. godine... Hm, dobra ideja kaj ne? Baš bi mogla...
Enivej, prošli tjedan je bio u znaku broja dva. Čudan neki broj. Volim ga pistai. Nekada samo. Jer se često zalomi da je ružno napišem pa... O bože... O čemu ja pišem pa to niđe nema... Dakle, broj dva. Aha da! Znači, Ivica je bio drugi (pravo čudo kažem vam ČUDO!!) u kombinaciji, čemuliveć, nadalje - rukometaši su drugi i ja sam imala dva boda. Ajmo redom. Oke, Ivicu preskačemo... Rukometaši... Prekrasno. Baš prekrasno. I ovo mislim za stvarno, ne sarkastično. Jer bili su predobri. Osim protiv Danaca al štaš. Iako kad malo bolje pogledate od svih utakmica koje smo igrali poraženi smo samo u onima protiv Danske. A Danska je prva. Tako da smo zasluženo drugi. I stvarno su se dečki izmučili i svaka im čast. Svi od reda. Onaj mali Čupić je premoćan... Baš je onako forica... Ali me tako iritira što nije bilo dočeka. Mislim, ova medalja upotpunjava vijenac kojem je uporno falilo to europsko odličje i sada kad smo drugi, srebrni nema dočeka? Sramotno... Baš žalosno i ružno. Samo za zlato doček... Fuj... Pljunem ja na to! Previše smo se umislili... Žao mi je zbog dečkiju. Jer to je trebalo biti njima u čast. Oni nas tamo predstavljaju i to dostojno a mi ne možemo bacit koji party za njih? Stvarno nije fer... Al opet, ko mene pita...
A malo o mojih dva boda. E toliko sam vam ja mili moji imala na natjecanju iz matematike. Od sto naravno. LOL... Loše, znam. Al realno, baš me briga. Tehnički ni proć nisam treala jer sam samo 32% imala tako da... Dobila sam sokić i nekakvo fino pecivo i diplomicu i u školi nisam bila. Meni dovoljno. Hehe... I još sam danas bila dežurna. Nisam 4 dana bila na nastavi. A divote. Dobro, morala sam oglas čitat, ali nije bilo tako gadno. Sve da ne budem na nastavi... A sutra bilogiju odgovaram a onu prokletu probavu ne znam al ne da mi se... U školi ću to dovršit. I guess...
I tako... Opet nema nikaj novog. Monotonija mi je drugo ime... A ni odgovora nema. Ma sve to treba licem u lice sredit. Za... Ma ne znam. Prvom prilikom... Uvijek dopustim nadi da ipak uzme zamaha. Nisam dovoljno vježbala ono satiranje u korijenu... Ccc... Ma idem ja. Nije da imadem o čemu pisati pa...
Još samo nekaj... Heath Ledger... Rest in Peace man... It just ain't fair... Life's a bitch...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.